|
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je na sastanku sa ukrajinskim premijerom Nikolajem Azarovim u Kijevu izjavio da je modernizacija ukrajinskog sistema gasovoda povoljniji projekat od izgradnje ruskog gasovoda „Južni tok", i istakao da „ne postoji rentabilnija i pouzdanija maršruta od tranzita kroz Ukrajinu".
On je naglasio da će „gas nesumnjivo imati veoma veliku ulogu u energetskom balansu Evrope u narednih 40 godina", prenela je sinoć ruska agencija Interfaks, javlja Tanjug.
Premijer Ukrajine je sa svoje strane informisao Etingera da njegova zemlja želi da dobije garancije po pitanju količine tranzitnog gasa i od strane Evropske Unije (EU) i od Rusije.
Etinger smatra da bi trostrani susret Ukrajina-Rusija-EU, na višem nivou, mogao da pojasni mogućnosti korišćenja gasovoda u južnom delu Ukrajine kao moguće alternative „Južnog toka".
Interfaks podseća da EU i Ukrajina svim snagama pokušavaju da odgovore Rusiju od izgradnje „Južnog toka".
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je početkom jula ponudio Rusiji i EU da izgradi dodatni gasovod na ukrajinskoj teritoriji, koji bi povećao tranzit ruskog gasa u evropske zemlje, dok je ministar za energetiku Jurij Bojko predložio dva gasovoda, „Sojuz" i „Ananjev-Izmail", kao alternativu „Južnom toku".
Izgradnja „Južnog toka" apsolutno ne odgovara zvaničnom Kijevu, jer bi ta maršruta značajno smanjila tranzit gasa po ukrajinskoj teritoriji, preko koje Rusija, za sada, izvozi 80 odsto gasa za Evropu.
Brisel sa svoje strane lobira izgradnju konkurentskog gasovoda „Nabuko", kojim bi Evropa smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa. Za sada Evropa pokriva 25 odsto potreba gasom iz Rusije, a Nemačka čak 37 procenata.
Predlozi Ukrajine su opravdani sa gledišta njenih potreba za investicijama u sistem gasovoda. Principijelni pristanak evropskih zemalja na odustajanje od „Južnog toka" u korist ukrajinskih gasovoda, faktički bi doneo Ukrajini ogromna sredstva za njihovu modernizaciju, smatraju eksperti.
Analitičari, međutim, sumnjaju da bi Ukrajina mogla da predstavlja realnu alternativu za „Južni tok" prvenstveno zbog netransparentnih tranzitnih taksi i zbog toga što su još uvek sveža sećanja na prošle sukobe Moskve i Kijeva oko tranzita gasa, koji su i te kako osetili evropski potrošači.
Rusija će i dalje lobirati „Južni tok" tim pre što sporazumi potpisani poslednjih meseci govore o zainteresovanosti zapadnih kompanija za izgradnju tog gasovoda.
Ukrajinski projekat je, sem toga, tek u fazi tehničkog usaglašavanja, dok izgradnja „Južnog toka", prema planovima, počinje u novembru ove godine, a možda i ranije, piše politika.rs.
(Energetika.ba)
|
