Obnovljivi izvori energije kao dragocjena dopuna

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Nikola Rajaković kaže da klasična energija ostaje kičma energetskog sistema Srbije. On dodaje i da su obnovljivi izvori energije dragocijena dopuna energetskom bilansu zemlje. "Od Evropske unije dobićemo zadatak da 2020. povećamo učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji.

Da bismo ostvarili taj zadatak, biće nam potreban veliki trud, i u vladi, i u akademskim institucijama, ali i u privrednim institucijama", rekao je Rajaković.

Rajaković kaže da su Srbiji neophodna nova ulaganja u projekte za dobijanje energije iz obnovljivih izvora, jer velike hidroelektrane ostvaruju oko 30 odsto elektroenergetskog bilansa zemlje.

"Ta trećina elektroenergetskog potencijala jeste afirmativan podatak o našim hidropotencijalima, ali to Srbiji samo olakšava domaći zadatak, kada je riječ o boljem korišćenju drugih, izuzetno velikih potencijala iz obnovljivih izvora, jer su oni budućnost zemlje", rekao je on.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković ocenio je da zabrinjava to što u zemlji ima malo domaćih investicija u obnovljive izvore energije. "Ne djelim mišljenje da u zemlji nema sredstava za to, već smatram da nema dovoljno svjesti za ulaganje u obnovljive izvore", rekao je Striković.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši kazao je da u vojvođanskim atarima ima dosta sirovina koje se mogu iskoristiti za proizvodnju energije, kao što su slama, kukuruzovina, sojina slama i ostaci drugih ratarskih kultura.

"Stručnjaci kažu da, ako bi se iskoristila samo četvrtina raspoložive biomase, ne bismo trošili sredstva za uvoz milion i po tona nafte, a istovremeno bi se podstakli poljoprivreda i preduzetništvo", naveo je Egereši. Prema njegovim riječima, sagorevanje tri kilograma slame daje energiju koliko i kilogram lož ulja.

Energetika.ba